Štampa

Napisao Srboljub!

13-Istorijski razvoj Interneta i struktura. Adrese i protokoli. Načini povezivanja računara sa Internetom(prednosti i nedeostaci svakog od njih)

 

ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network) je prva računarska mreža na svetu čije se funkcionisanje baziralo na komutaciji paketa podataka. ARPANET je ujedno i preteča Interneta. ARPANET je razvijena u periodu 1977-1979 od strane agencije ARPA (U.S. Department of Defense Advanced Research Projects Agency). ARPA je kasnije je preimenovana u DARPA.

Početna arhitektura

ARPANET se sastojala od malih računara pod imenom Interface Message Processors (IMP). Računari su skladištili i preusmeravali pakete podataka, i bili međusobno povezanimodemima koji su komunicirali međusobno bit-serijskom vezom brzinom od 50 kbita/sekundi.

Prva mreža imala je konfiguraciju od 4 računara koji su se nalazili u sledećim uneverzetetskim računarskim centrima u SAD:

Prva ARPANET veza uspostavljena je 29. oktobra 1969 između IMP-a na UCLA i SRI. Decembra 1969. sva četiri računara bila su međusobno povezana.

ARPANET je osmišljen kao vojni projekat. Početna ideja je bila da se povežu američke vojne baze. Kasnije, uvidevši mogućnosti ovog projekta ideja o povezivanju samo vojnih baza je prerasla u ekonomski isplativu investiciju koja se danas naziva jedinstvenim imenom INTERNET.

Istorijski razvoj interneta

Internet – nastanak i razvoj?Potreba deljenja resursa još od pojave računara(štampača, skenera, plotera, diskova) •Prve LAN •Povezivanje računara na daljinu -regionalne mreže (razmena informacija) •Sedamdesete godine -standardi koji čine osnovu Interneta (TCP/IP) •Kraj osamdesetih -povezivanje američkih i evropskih rač. mreža. Kao ideja nastao je u Americi krajem sedamdesetih godina. U to vreme nastao je standard za povezivanje većeg broja raznorodnih računara na daljinu u jedinstvenu mrežu, poznat pod nazivom TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol). Ideja je u početku realizovana u akademskim krugovima. Računari su povezivani u mrežu da bi se brzo i jevtino prenosile informacije i razmenjivala iskustva. Sadržaji su imali tekstualnu formu, zbog čega najverovatnije nisu bili interesantni širokom krugu ljudi. Mreža se polako i sigurno širila. Najpre u Americi, a zatim i u nekim evropskim zemaljama (kao što su Britanija, skandinavske zemlje i Danska). Krajem osamdesetih došlo je do povezivanja evropskih i američkih mreža. Postupak stvaranja globalne kompjuterske mreže išao je nešto sporije. Čekalo se da se pojave na tržištu brži, a jeftini računari, pristupačni džepu običnog čoveka. Osim toga, bilo je potrebno da se razviju periferijali za modulaciju odnosno demodulaciju signala koji se prenosi putem telefonske linije između udaljenih računara (modemi). Početkom devedesetih razvijaju se standardi za hardversku kompresiju i korekciju grešaka datoteka koje se prenose modemom. U jednom momentu bilo je moguće telefonskom linijom preneti 14,4 kb u sekundi. Internet je zakucao na naša vrata. Internet je nastajao spontano i zato danas u svetu u kome se tačno zna šta je čije – predstavlja fenomen: to je mreža koja nema vlasnika. Nijedna privatna ili državna institucija nema vlast nad Mrežom kao celinom. Pojedine firme ili države imaju vlasništvo nad delom komunikacionih kanala (žičane, optičke, satelitske veze) i opreme (računare stalno priključene na Internet – host-ove). Ne postoji nikakav sistem zabrana za držanje najrazličitijih sadržaja na Internetu. Internet čini ne samo skup raznorodnih računara stalno priključenih na Mrežu nego i komunikacioni kanali kojima su povezani. Računari su međusobno povezani na različite načine.

Adrese i protokoli

URL. Pojam, struktura puni oblik URL-a za internet servise? Universal Resource Locator (URL) ukazuje na adresu Lokacije na Internetu. Preko URL a se vrši adresiranje lokacija/sadržaja na Internetu. Puni oblik URL a je URL- protokol://adresa lokacije/direktorijum/datoteka . Npr: http://www.eposlovanje.org/ispiti/prva.htm, ftp.eposlovanje.org/ispiti/prva.htm,Telnet://eposlovanje.org,  Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli
Domeni. Pojam, simboličke i numeričke adrese. Pravila čitanja domena? Domen se može odrediti kao najkraća internet adresa. Npr: www.eposlovanje.org Ili : www.vets.edu.yu Ovako označena adresa naziva se simboličkom. Pozivanjem (URL) adrese, elektronskim putem ista se pretvara u numeričku, koja ima oblik: npr: 195.213.145.12 Adresa na Internetu uvek se čita sa desne strane prema levoj!
Klasifikacija domena prema hosting servisu. Trajanje registracije? Domeni se mogu podeliti na internacionalne(međunarodne) i nacionalne. Međunarodni domen lako se prepoznaje, jer ima troslovnu oznaku. Na primer:www.eposlovanje.org. Nacionalni domeni uvek imaju dvoslovnu oznaku: Na primer: www.vets.edu.yu Internacionalni domeni registruju se preko provajderskih kuća -kompanija koje pružaju Internet usluge. Registracija se može obaviti i elektronskim putem. Registracija međunarodnog domena se obnavlja. Registruju se na godinu ili dve. Sajt registrovan kao internacionalni domen može se hostovati na web serveru koji se nalazi u našoj zemlji.
Tipologija i registracija nacionalnih domena? Nacionalni domeni uvek imaju dvoslovnu oznaku: Na primer: www.vets.edu.yu .Nacionalni domen je YU. Odobren je novi nacionalni domen RS. Od početka septembra domen RS je vidljiv na Internetu:www.nic.rs .Novi RS domen će se plaćati i registracija će se odobravati na određeno vreme. Moguće su registracije u okviru postojećih poddomena (org.rs, edu.rs, co.rs, gov.rs -kao i izvan poddomena –www.eposlovanje.rs.
Tipologija i registracija medjunarodnih domena? Međunarodni domen lako se prepoznaje, jer ima troslovnu oznaku. Na primer:www.eposlovanje.org . Zbirno, registar međunarodnih i nacionalnih domena broji 250 domena.Najvažniji međunarodni domeni su: COM komercijalni domen. Kompanije, preduzeća. Oko 70% internacionalnih domena pripada domenu COM. Na COM domenu registrovano je oko 75 miliona sajtova. EDU Obrazovne ustanove i organizacije u Americi i Kanadi. ORG organizacije. Nevladine i druge organizacije bilo gde u svetu. Ne postoje posebni uslovi za registraciju domena. NET- kompanije koje se bave pružanjem Internet usluga (provajderske kuće).
Separatori u adresiranju na Internetu? Separatori (razdelnice): 1.Separator za adresiranje E-mail-a je znak @ (“AT”), “Manki”, “Majmunče”. Postavlja se između korisničkog imena i adrese domena: Npr:  Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli . 2. Ostali separatori su: . (tačka) Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli ,  Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli , http://www.eposlovanje.org Kosacrta(slash) / www.vets.edu.yu/raspored/epo/,Dvotacka: kod navodjenja apsolutneweb adrese, Znakpitanja–Web, kod prelaska na dinamicku web stranicu =+?, %

Mrežni protokoli

Svakom aktivnošću na mreži kojom se podrazumeva komunikacija dva ili više entiteta upravlja protokol.

Protokol definiše format i redosled poruka koje se razmenjuju između dva ili viđe komunicirajućih entiteta, kao i akcije koje se preduzimaju nakom slanja ili prijema poruke ili nekog drugog događaja.

Najpoznatiji protokoli su:

Načini povezivanja računara sa Internetom (prednosti i nedeostaci svakog od njih)

Arhitektura mreža

Klijent-server je arhitektura gde su klijent (korisnik) i server odvojeni ili neravnopravni.Klijent je obično aktivan korisnik, koji šalje zahteve i čeka dok se isti ne ispune, dok je server pasivan, čeka da dobije zagtev koji ispunjava i šalje korisniku. Serveri su obično veoma jake mašine sa dobrim konfiguracijama i karakteristikama.

Peer-to-Peer (P2P) je mreža u kojoj se nalazi mnoštvo klijenta koji su ravnopravni u učešću, jedino je ograničenje brzina internet veze jednog klijenta. Ovakve mreže se najviše koriste za deljenje dokumenata, video i audio podataka isl.

Klasifikacija računarskih mreža

 

Računarske mreže možemo podeliti na osnovu topologije, veličine i tehnologije prenosa podataka.

Topologija mreže

Na osnovu topologije računarskih mreža razlikujemo: magistrale, zvezde i prstenove.

Podela na osnove veličine

Na osnovu veličine računarske mreže se dele na osnovu područja koje pokrivaju. Možemo posmatrati lokalne mreže LAN (Local Area Network) i mreže na velikom području WAN (World Area Network).

LAN mreža je skup računara koji su povezani u jednu mrežu, na relativno malom prostoru. Ova mreža može da broji dva i više računara koji su povezani na određen način. Neki periferni uređaji kao što su štampači, modemi i sl., takođe se ubrajaju u ovu mrežu. LAN mreža obično je postavljena u kancelariji, kući ili poslovnoj ispostavi.

Pošto LAN mreža povezuje računare koji su na relativno malom rastojanju, problem povezivanja korporacijskih ispostava koje se nalaze na raznim geografskim lokacijama rešava se pomoću WAN mreža. WAN mreža prestavlja skup više povezanih LAN mreža, koje se nalaze na različitim geografskim lokacijama. Postoji više različitih tehnologija koje omogućavaju prenos podataka sa jednog mjesta na drugo. Internet, kao skup mreža na različitim geografskim lokacijama nije WAN mreža. Iako koristi neke od WAN tehnologija, za Internet bi se prije moglo reći da je to međumreža.

Tehnologija prenosa podataka

Po osnovu tehnologije koja se upotrebljava za prenos podataka imamo Eternet mrežu i bežičnu mrežu WLAN (Wireless Local Area Network).

WLAN mreža prestavlja novi način povezivanja računara bez kabla. Primjenjuje se na mjestima gde kablovi prestavljaju fizičku smetnju ili tamo gde se ukaže potreba za ovakvom vrstom mreže. Da bi ovakva mreža funkcionisala potrebno je da postoji optička vidljivost između računara i razvodnika, zavisno koji se tip mreže koristi. Ako se vidiljivost ne može ostvariti, upotrebljavaju se dodatne antene kako bi se ostvarila potrebna optička veza. Prednost ovog načina povezivanja je u tome što nema rada sa kablovima, a nedostaci se ogledaju u mogućnosti uticaja raznih faktora na rad mreže kao što su prisustvo metala u zgradi, radio talasi, mobilni telefoni i sl.

Prenos podataka putem kabla:

Bežični prenos podataka:

< Prethodna   Sledeća >